Погибија Мује Јелачића 0001    Играло је коло дјевојака 0002    Под Јелачом, под бијелим градом. 0003    У том колу од Јелаче Мујо; 0004    Висином је коло надвисио, 0005    А љепотом коло зачинио. 0006    Све он игра и пјесму поп’јева. 0007    Слушала га била Мандалина, 0008    Слушала га, па му говорила: 0009    »Мучи, курво, Јелачићу Мујо! 0010    Знадем бољег од тебе јунака, 0011    Који ’е јунак под Удбином градом, 0012    По имену Смиљанић Илија: 0013    Очи су му кано у сокола, 0014    Брци су му као лабудови, 0015    Он ће теби и на ноге доћи, 0016    Да орлове крви напојите, 0017    Гавранове месом нахраните, 0018    Старе своје расцв’јелите мајке, 0019    А љубовце у род отправите 0020    И сестрице у црно завите.« 0021    Кад то чуо Јелачићу Мујо, 0022    Он се пушта из кола јуначког, 0023    Па узимље перо и папира 0024    И написа једну књигу б’јелу 0025    И шаље је Смиљанић Илији. 0026    У књизи је њему бесједио: 0027    »Чујеш ли ме, Смиљанић Илија! 0028    Чуо јесам, гдје људи диване, 0029    Да нада те не има јунака, 0030    Изађи ми на мегдан јуначки. 0031    Ако ли ми ти изаћи не ћеш, 0032    Послат ћу ти прело и предиво, 0033    Повјесамце бијелога влакна, 0034    Па ми преди гаће и кошуљу!« 0035    Кад Илији б’јела књига дође, 0036    Он прол’јева сузе низ образе. 0037    Њега пита остарјела мајка: 0038    »Оклен књига, од кога ли града, 0039    Кога ли ти запов’једа јада?« 0040    Говори јој Смиљанић Илија: 0041    »Не питај ме, моја стара мајко, 0042    Ово ’е књига од Јелаче града, 0043    Од онога Јелачића Мује. 0044    У њој мене на мегдан позивље: 0045    Ако ли му ја изаћи не ћу, 0046    Послат ће ми прело и предиво, 0047    Повјесамце бијелога влакна, 0048    Да му предем гаће и кошуљу,« 0049    Али бесједи Смиљанића мајка: 0050    »О мој синко, Смиљанић Илија! 0051    Пиши књигу Јелачића Муји, 0052    Да ти шаље прело и предиво 0053    И повјесмо бијелога влакна; 0054    Мајку имаш, опрести ће за те, 0055    Опрести му гаће и кошуљу,« 0056    Ал бесједи Смиљанић Илија: 0057    »О старице, мила моја мајко! 0058    Ја ћу њему на мегдан изаћи, 0059    Ак’ и не ћу б’јелом двору доћи. 0060    Кувај мени лаке брашненице, 0061    Л’јевај, селе, у барило вино, 0062    Седлај, љубо, добра дору мога!« 0063    Кад се јунак добро оправио, 0064    Он засједе добра коња свога, 0065    Па ми трче преко поља равна, 0066    Кано зв’језда преко неба сјајна. 0067    До Јелаче девет обданица, 0068    Све Илија за дан начинио, 0069    Пјевајући и поп’јевајући 0070    И вилена коња играјући. 0071    Те он доде под Јелачу б’јелу; 0072    Под њоме је шатор разапео, 0073    Код шатора копље ударио, 0074    За копље је коња привезао, 0075    Па је сјео рујно пити вино. 0076    Гледаја га Јелачића мајка, 0077    Па је свому сину говорила: 0078    »О мој синко, Јелачићу Мујо! 0079    Откада је Јелача постала, 0080    Није ’ваки јунак доходио, 0081    Како један ево сада дође. 0082    Под градом је шатор разапео, 0083    Код шатора копље ударио, 0084    За копље је коња привезао, 0085    Те он пије прерујено вино!« 0086    Ал бесједи Јелачићу Мујо: 0087    »О старице, мила моја мајко! 0088    Оно ти је Смиљанић Илија, 0089    Што сам њега на мегдан позвао, 0090    Да орлове крви напојимо, 0091    Соколове месом нахранимо, 0092    Старе своје расцв’јелимо мајке, 0093    А љубовце у род отправимо 0094    И сестрице црним завијемо. 0095    Ти ћеш видјет, моја стара мајко, 0096    Како ћу га данас погубити, 0097    Како ћу му одасјећи главу.« 0098    И скочи се Јелачићу Мујо, 0099    И он оде у подруме доње, 0100    Те изведе виленога вранца. 0101    Седла вранца седлом џеверданом, 0102    Потпрегује змијом крилашицом, 0103    Зауздава уздом срмалијом, 0104    Па засједе виленога вранца, 0105    Те он иде Смиљанић Илији, 0106    Па говори Јелачићу Мујо: 0107    »Ходи, курво, Смиљанић Илија! 0108    Ходи, курво, да мегдан д’јелимо!« 0109    Ал се скочи Смиљанић Илија, 0110    Он се скочи на ноге лагане. 0111    Попадоше своје бритке сабље, 0112    Мануше се бријетким сабљама, 0113    Ал нанесе срећа Смиљанића, 0114    Нанесе га на десницу руку, 0115    Те погуби Јелачића Мују. 0116    Мујо паде, Илија допаде, 0117    И хтједе му одвалити главу, 0118    Ал говоре Турадија млада: 0119    »Не, Илија, на гласу делија! 0120    Ниј’ погодба одс’јецати главе.« 0121    То Илија ништа не слушао, 0122    Потурици одсијече главу, 0123    Па је меће у коњску зобницу, 0124    И носи је од града до града; 0125    Он је носи мајци за јабуку, 0126    Да му знаде остарјела мајка, 0127    Какова је смакнуо јунака, 0128    Што је њега на мегдан позвао.